Ponovno
lektira, ponovno čitam zato što moram, a ne zato što želim i upravo zbog toga u
startu osjećam odbojnost prema takvim knjigama. Kao što sam već rekla, trebalo
mi je dosta upornosti kako bih pročitala ovu knjigu jer svaki put kada bih
započela s čitanjem, počelo bi mi se spavati.
Problem s ovom
knjigom je taj što nema poglavlja niti nekog većeg odvajanja odlomaka pa nakon
nekog vremena postane naporno za čitanje. Drugi problem je tema. Nema radnje,
stalno se opisuje isto stoga ubrzo postane zamorno te se izgubi volja za
čitanjem, a tek pred sam kraj knjige nešto se počne događati, ako uopće
izdržite do kraja. Stil je dobar, a Hemingway piše kvalitetno, no previše oteže
radnju. Da, shvatila sam da je pouka u ovoj priči upornost, no zar je doista
morao toliko razvući sve to?
Knjiga je
klasik i ne mogu reći da ne valja jer valja, samo ja nisam tip čitatelja za
takvu vrstu knjiga, to je sve. Nekome je ova knjiga sigurno zanimljiva, no
nisam jedna od takvih. Istina, isprva nisam željela niti otvoriti tu knjigu jer
sam od mnogo ljudi čula da je dosadna, no ipak sam joj odlučila dati šansu i
evo ga, pročitala sam ju, iznenadivši time samu sebe i nije mi žao.
Dakle, pružite
ovoj knjizi šansu, ako vam se ne svidi, nitko vas ne tjera da završite, ali tko
zna, možda na kraju iznenadite sami sebe i knjiga nadmaši vaša očekivanja. Ne
možete znati dok ne pokušate.
Nema komentara:
Objavi komentar